Astronomsko telo poznato kao asteroid 2026 QQ8 predstavlja novi takozvani mini-mesec koji privremeno kruži oko naše planete.
Ovaj objekat je u avgustu primetio mađarski astronom Krištijan Sarnecki, dok je Centar za male planete Međunarodne astronomske unije zvaničnu prijavu objavio dva meseca kasnije. Asteroid je malih dimenzija sa prečnikom između jednog i dva metra, a nalazi se na udaljenosti većoj od 500.000 kilometara, što je dalje od pravog Meseca. Stručnjaci procenjuju da je gravitacija naše planete zarobila 2026 QQ8 u aprilu, kao i da će se on osloboditi u toku nekoliko narednih meseci. Ipak, ovi objekti nisu jedini privremeni pratioci Zemlje u svemiru.
Kvazimeseci su nebeska tela koja iz vizure naše planete izgledaju kao da kruže oko nje poput Meseca, iako detaljniji uvid pokazuje da oni zapravo kruže oko Sunca u neposrednoj blizini Zemlje. Svežiji primer predstavlja asteroid 2025 PN7 otkriven u avgustu prošle godine, koji se kreće gotovo sinhronizovano sa Zemljom već decenijama.
Kvazimeseci su zanimljivi jer zapravo ne kruže oko naših planeta kao što Mesec kruži oko Zemlje - oni su samo u našoj blizini, objašnjava astronom dr Dženifer Milard. Dimenzije asteroida 2025 PN7 iznose oko 20 metara.
Nije ogroman - izgleda kao mala poslovna zgrada, navela je dr Milard za BBC, dodajući da procene ukazuju na to da se tu nalazi već 60 godina, kao i da će na sadašnjoj orbiti ostati još toliko.
Ipak, nijedan od ovih privremenih satelita se ne može porediti sa jedinim pravim prirodnim satelitom Zemlje.
Dok kruže oko Sunca, kreću se u svemiru veoma sličnom putanjom kao i Zemlja, objašnjava ona, dodajući da deluje kao da kruže oko nas jer se drže blizu, ali zapravo nisu gravitaciono vezani.
Na ove asteroide blago utiče Zemljina gravitacija privlačeći ih bliže dok prate svoje orbite, pri čemu su orbite svih poznatih kvazimeseca privremene i mogu trajati decenijama ili duže od jednog veka.
Za razliku od njih, minimeseci su tela koja stvarno orbitiraju oko planete pod uticajem Zemljine teže, obično kraće od godinu dana, a reč je o ostacima nastalim tokom formiranja Sunčevog sistema ili svemirskom otpadu.
Pre otkrića asteroida 2026 QQ8, evidentirana su samo četiri ovakva tela prema podacima neprofitne organizacije za praćenje svemira Planetarni sastav, poznate kao Planetary Society, i nijedan od njih više nije u orbiti oko Zemlje.
Poslednji uočeni minimesec zabeležen je u avgustu 2024. godine pod oznakom 2024 PT5, a njegov prečnik iznosi oko 10 metara.
Pretpostavlja se da potiče iz asteroidnog pojasa Arjuna, mada hemijski sastav sugeriše i mogućnost da se radi o parčetu Meseca izbačenom u svemir usled udara nekadašnjeg asteroida. Nakon nekoliko meseci u Zemljinoj blizini, vratio se u svoj izvorni asteroidni pojas, a nova blizina Zemlji predviđa se za 2055. godinu.
Oblaci Kordiljevskog predstavljaju najzagonetniju pojavu, a veruje se da je reč o nakupinama svemirske prašine u Zemljinoj orbiti ispred ili iza naše planete, mada jedinstven naučni konsenzus o njihovom postojanju i dalje izostaje.
Dr Milard smatra da je pretpostavka o njihovom postojanju verovatna s obzirom na prisustvo međuplanetarne prašine i gravitaciono stabilne tačke.
Uprkos maloj udaljenosti u astronomskim okvirima, ni kvazimeseci ni minimeseci ne predstavljaju opasnost po našu planetu jer se ne približavaju dovoljno.
Čak ni u trenucima najveće blizine oni su udaljeniji od Meseca nekoliko puta, a eventualno približavanje odvijalo bi se sporo i ostavilo dovoljno vremena za reakciju, ističe dr Milard.
Zahvaljujući osetljivijim teleskopima i napretku računarskih modela, postalo je moguće uočiti ove blede objekte i potvrditi njihovo kretanje u poslednjim decenijama.
Slične pojave su zabeležene i oko Jupitera, Venere, Saturna, Neptuna i Plutona, uz mogućnost novih otkrića u budućnosti.
Sunčev sistem je i dalje veoma aktivno i dinamično mesto, zaključuje Milard, naglašavajući da se u njemu sve neprekidno kreće.